учебник "сербский с нуля"., Великолепная книжеца. Опции

[tanyasport]

Привет всем, кто хочет изучать сербский. Я долго пыталась что-нибудь найти, но все совершенно бешеных денег стоит и не факт, что научат правильно.За эти деньги можно поехать в Черногорию на пару месяцев и поболтать с местными жителями, правда тогда будет только разговорный. Я пошла другим путем.Купила учебник "сербский с нуля". Великолепная книжеца.Там даны все построения предложения и если вы когда-нибудь учились в школе, то сможете одолеть легко. Я сро ду не могла выучить никакого языка, а тут прорвало. Действительно хорошее издание, только искала я его 2 месяца, даже не его, а хоть что-нибудь.А вот словарь это вообще проблема. Но подскажу в озон.ру будут после 3 сентября. Короче учусь сама 2 недели. Добар дан.Како сте. Хвало, добре. И я сам добре.Какав е данас дан. Данас кишовито, али топло.Койи е данас дан. Данас е неделя. Црна Гора е лиепа земла. И т.д. и т.п.Могу писать долго и красочно, вот только с разговорной речью пока сложняк. Но думаю, что смогу. Кто хочет пкупайте "Сербский с нуля" О.Просвирина , издательство "Восток-запад" 2007 год. Колико кошто уцбеник? 275 руб. Это с аудиокурсом, дешевле ,чем в макдоналдс сходить. А какое удовольствие учить сербский. Такой добрый и мягкий язык, что потом все добро к тебе притягивается само сабой.Предлагаю всем купить и общаться в форуме на сербском, насколько это возможно.А потом можно и в Черногорию рвануть. Там классно. Все как фотомодели что девченки, что ребята.Только, конечно дыра-дырой.Саваок середины семидесятых, но море, как в рекламе Баунти. Недаром Афродита из Адриатики вышла. До видженя, видим се, бог, чао. Кстати, сербохорватского не бывает.Не дай бог сербам это сказать - обида на всю оставшуюся жизнь, т.к. сербы православные, а хорваты масульмане и у них всегда войны между собой. Так что сербо-хорватский,как сейчас у нас любят говорить - это бомба для шпиона.Жду соратников по изучению сербского.

опубликуйте телефончик для справок - может, и группа наберется.

Если пойдете учиться все вместе, то и меня не забудьте

[tanyasport]

Изучила"Сербский с нуля". Действительно великолепная книжеца. Общаюсь с носителем сербского языка, говорит, что очень мало ошибок и они не существенные. Во-первых, леплю много запятых, иногда путаю падежи, но уже редко, а так все понятно. Купила еще один учебник Марковича, если бы не сербский с нуля, даже не взялась бы учить такой сложный язык. Так что всем советую. Сначала "Сербский с нуля", а потом посерьезней. Уже несколько человек с форума учатся по этой книге и потихоньку осваивают сербский.

[AdriaDоm]

Crnogorski od septembra u školama


Vlada je formirala Savjet za standardizaciju crnogorskog jezika, izjavio je pomoćnik ministra prosvete Ćazim Fetahović.
- Zadatak Savjeta je da uradi pravopis, gramatiku i rječnik crnogorskog jezika, kako bi se mogli koristiti u redovnoj nastavi - rekao je Fetahović novinarima nakon sjednice Vlade.
Očekuje se, kako je objasnio, da će kodifikacija brzo biti završena, tako da će se riječnik, gramatika i pravopis koristit u školama od septembra ove godine.
- Istorija je pokazala da se na našim prostorima nestankom jedne i nastankom druge države mijenjao naziv jezika. Gašenjem SFRJ nestao je srpsko-hrvatski jezik, a nastali su srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski - rekao je Fetahović. On je istakao kako je zadatak države da izgradi institucije za vođenje zrele jezičke politike.
Fetahović je rekao da je crnogorski jezik Ustavom definisan kao službeni, te da iz toga proizilazi potreba za njegovim normiranjem.
Savjet će se, osim kodofikacijom crnogorskog jezika, baviti jezičkom politikom i planiranjem, te mu je zato, kako je kazao Fetahović, potrebna podrška ostalih državnih institucija.

J.R.






http://www.dan.cg.yu/?nivo=3&rubrika=K...p;clanak=132718

Što troše novac, kad sve ima na srpskom


Na vijest da je crnogorska Vlada formirala Savjet za standardizaciju crnogorskog jezika, kako je izjavio Ćazim Fetahović, pomoćnik ministra prosvjete, sa zadatkom da urade pravopis, gramatiku i rječnik crnogorskog jezika, kako bi se mogli koristiti u redovnoj nastavi, oglasili su se akademici i profesori srpskog jezika.
- Ne znam zašto se muče i troše tolike pare kada sve ima na srpskom - zapitao se akademik Matija Bećković.
Povodom odluke Vlade oglasio se i prof. dr Dragan Koprivica koji kaže da je "očigledno da se režimska igra bez granica na račun naše svetinje - srpskog jezika, nastavlja i pretvara u apsurdnu farsu".
- Put koji je u startu osuđen na vlastitu negaciju samo pokazuje da ne vodi nikud. Kada prođe izvjesno vrijeme, srpski jezik kojim su pisali i kojim su se ponosili i Njegoš i knjaz Nikola, pokazaće svoju neuništivost i snagu kao dokaz da se niko ne može poigravati jednom takvom svetinjom crnogorske esencijalne duhovnosti. Jezik i njegovo ime kod svakog naroda je toliko velika svetinja da u nju ne treba dirati i griješiti dušu - rekao je prof. dr Dragan Koprivica.
Lingvista dr Mato Pižurica je u Podgorici na simpozijumu "Jezička situacija u Crnoj Gori - norma i standardizacija" organizovanom krajem maja prošle godine, istakao da je projekat imenovanja jezika crnogorskim, lingvistički neutemeljen i suprotan istoriji, tradiciji, narodnom pamćenju i volji, te da ne može biti u interesu Crne Gore i Crnogoraca.
- Donedavno smo bili uvjereni da u jezičkom zajedništvu ostaju Srbija, Crna Gora i Republika Srpska, sve dok nije legitimna ideja o državnoj samostalnosti Crne Gore u procesu uobličavanja i sazrijevanja uvezana sa nacionalnim identitetom, opstankom države i jezičkom posebnošću - rekao je tom prilikom Pižurica.
On je istakao da je i u Crnoj Gori na scenu nastupila "ameboidna dioba jezika", kojom smo iz jednog jezika dobili tri, a na vidiku je i mogućnost stvaranja četvrtog. Zato je striktno naglasio da se više ne smije dopustiti manipulacija da je jezik zadnja brana države, a koja je u Crnoj Gori na djelu.
Veselin Matović, otpušteni profesor srpskog jezika iz Nikšića, urednik časopisa "Slovo", kaže da formiranjem komisije za standardizaciju jezika nije iznenađen.
- Komisiju bih nazvao ne onom za standardizaciju, već za kvarenje srpskog književnog jezika. Oni vjerovatno misle da je standardizacija jezika pravljenje kućnog reda za kućni savjet. Mislim da to rade ljudi koji ne znaju šta je jezik, niti znaju šta je njegova standardizacija. Ne treba im to osporavati. Neka im je sa srećom takav naopaki posao. Upravo, kroz taj posao oni će pokazati pravo lice i apsurdnost svoga nauma. Vjerovatno misle da će se uskoro svi građani Crne Gore opet vratiti u škole i na bukvar. To kažem iz razloga što nova standardizacija zahtijeva novu jezičku formu koju građani Crne Gore nijesu učili, niti je znaju. To znači da je obaveza i dužnost svih građana da to nauče. Kada to građani Crne Gore prihvataju - neka im je sa srećom. Jedno je sigurno, standardizacija je kvarenje, arhaizacija srpskog književnog jezika, podobro romanizovana i mahalizovana, i ona neće značiti ništa, jer nema oslonac. Standardizacija se vrši na osnovu književnih djela, na osnovu onoga što je napisano. Ne prethodi standardizacija književnosti, već obrnuto. Standardizacija jezika prati njegov razvoj. Mislim da je to još jedna slika cjelokupnog apsurda, besmisla u koji je zapala crnogorska vlast i svi koji ovakvu ideju, na ovaj način sprovode - kaže Matović.
Jerej Miodrag Todorović, standardizaciju crnogorskog jezika posmatra kao nedonošče.
- Za pola godine završiće pravilnik o jeziku, što znači da će se on "roditi" tri mjeseca prije vremena. To znači da će kao i dijete koje majka na svijet donese prije devet mjeseci on nastaviti život u inkubatoru, pa ako preživi... Oni koji se spremaju da mu kao što su i u mnogo situacija dosad dolazili na babine, imaju dovoljno vremena da se pripreme - kaže Todorović.
Svetozar Ćiraković, otpušteni profesor srpskog jezika iz Nikšića, kaže da "protiv crnogorskog jezika nema ništa protiv", ali bi on morao biti standardizovan na tom jeziku, a ne krasti i preimenovati srpski u crnogorski jezik.
- Neka oni stvaraju svoju gramatiku, pravopis, ali je nedopustivo baviti se falsifikovanjem - istakao je Ćiraković.
Iako je na dvodnevnom naučnom skupu na kome su referenti bili najmudrije glave kada je srpski jezik u pitanju, nedvosmisleno zaključeno da je jezik kojim se govori u Crnoj Gori srpski ijekavskog izgovora, te da ne postoji potreba da se on u Crnoj Gori ponovo normira, odluka Vlade očigledno počiva na političkim i emotivnim stavovima, a ne na naučnim činjenicama.

S.Ć.-L.N.